.RU

Umberto Eko "Ostrvo dana pređašnjeg" - старонка 33

Tvede Dafne

razvila jedra. No to je zato, zna se, jer postoje, kao što je govorio Sen Saven, misli na koje se uopšte ne misli, koje zadivljuju srce, a da srce (pa čak ni razum) to ne primećuje; i neizbežno je da se neke od tih misli - koje katkad nisu drugo do mračne želje, pa čak ni toliko mračne - upletu u vaseljenu nekog Romana za koji veruješ da ga stvaraš jer ti pričinjava zadovoljstvo da na pozornicu iznosiš tuđe misli... Ali ja sam ja, a Ferante je Ferante, i sada ću to sebi da dokažem tako što ću ga gurnuti u takve pustolovine u kojima ja nikako ne bih mogao da budem glavni lik - i ako se u nekoj vaseljeni događaju, biće to vaseljena Mašte, koja nije paralelna ni sa jednom drugom.

I uživao je, čitave te noći, ne mareći za korale, u smišljanju pustolovine koja će ga, međutim, još jedared, dovesti do najokrutnije od svih naslada, do najslasnije od svih patnji.

35.

Uteha Moreplovaca

Ferante je ispričao Liliji, sada već spremnoj da poveruje u svaku laž koja bi sišla sa tih ljubljenih usana, jednu gotovo istinitu pripovest, osim što je u toj pripovesti on preuzeo ulogu Roberta, a Roberto njegovu; i ubedio ju je da založi sav nakit i dragulje iz kovčežića koji je ponela sa sobom, kako bi pronašao uzurpatora i oteo mu jedan dokument od velike važnosti za sudbinu Države, koji mu je ovaj ukrao, a pomoću kojeg bi, ako ga vrati, mogao da dobije oprost od Kardinala.

Nakon bekstva sa francuske obale, Amsterdam je bio prvo odmorište za

Tvede Dafne

. Pošto je bio dvostruki špijun Ferante je tamo mogao da nađe ko bi mu otkrio nešto o brodu po imenu

Amarili.

Šta god da je saznao, posle nekoliko dana već je bio u Londonu u potrazi za nekim. A čovek u kog je trebalo da se pouzda nije mogao biti niko drugi do neki nepouzdanik njegovog soja, spreman da izneveri one za koje je izneveravao.

I evo kako Ferante, nakon što je od Lilije primio jedan dijamant visoke čistoće, u zlo doba noći ulazi u nekakvu straćaru gde ga prima neko biće neodređenog pola, koje je možda bilo evnuh kod Turaka, golobradog lica i tako majušnih usta da bi čovek pomislio da se osmehuje pokrećući samo nos.

Soba u kojoj se krio beše strahotna zbog čađi što se dizala iz jednog naramka kostiju koje su gorele učmalim plamenom. U jednom ćošku, obešen za noge, visio je nag leš iz čijih se usta lučio sok boje koprive u jednu polupotkovicu od žute medi.

Evnuh u Feranteu prepozna brata po nepočinu. Sasluša pitanje, vide dijamant, i izneveri svoje gazde. Povede Roberta u drugu sobu, koja je ličila na dućan kakvog apotekara, krcatu posudama od zemlje, stakla, kositra, bakra. Sve to behu supstance koje su mogle da se koriste za promenu prirodnog izgleda, kako za megere koje bi htele da budu lepe i mlade, tako i za lupeže koji bi hteli da promene izgled: belila, umekšivači, korenje zlatoglava, kora kozlaca, i druge supstance koje tanje kožu, spravljene sa jarećom srži i vodicom od orlovih noktiju. Imao je paste za posvetljivanje kose, spravljene od česvine, raži, belog tetrljana, šalitre, stipse i hajdučke trave; ili za promenu boje puti, od krave, medveda, kobile, kamile, zmije, zeca, kita, bukavca, jelena, divlje mačke ili vidre. Pa onda ulja za lice, od stiraksa, limuna, pinjola, bresta, vučike, grahorice i nauta, i jednu policu sa mehurima da se grešnice prikažu devicama. Za one koji žele da nekoga uhvate u ljubavnu mrežu imao je gujine jezike, prepeličije glave, magareće mozgove, mavarski bob, jazavičije šape, kamen iz orlovog gnezda, srca od loja gusto izbodena prelomljenim iglama, i druge predmete načinjene od blata i olova, zastrašujuće odvratne čak i za gledanje.

U sredini sobe stajao je sto, a na njemu umivaonik prekriven krvavom krpom, na koju evnuh pokaza prstom, gledajući ga saučesnički. Ferante nije razumeo, i ovaj mu reče da je došao na pravo mesto. U stvari, evnuh ne beše niko drugi do onaj ko je napravio ranu na psu doktora Birda, i ko je svakoga dana, u dogovoreno vreme, potapajući u vodu s vitriolom komad tkanine umazane krvlju životinje, ili prinoseći ga vatri, prenosio

Amariliju

signale koje je Bird čekao.

Evnuh ispriča sve o Birdovom putovanju i o lukama kroz koje je morao proći. Ferante, koji doista nije znao ništa, ili tek nešto malo, o toj raboti s geografskim dužinama, nije mogao da zamisli da je Mazaren poslao Roberta na taj brod kako bi otkrio ono što se njemu činilo već opšte poznato, te zaključi da je Roberto ustvari trebalo da otkrije Kardinalu gde se nalaze Solomonova Ostrva.

Smatrao je da je

Tvede Dafne

brža od

Amarilija

, uzdao se u vlastitu sreću, mislio je da će očas posla da sustigne Birdov brod, a onda bi, po njegovom pristajanju na Ostrvima, bez po muke mogao da iznenadi posadu na kopnu, pobije je (uključujući i Roberta), i potom da po svojoj volji raspolaže tom zemljom, čiji bi bio jedini otkrovitelj.

Sam evnuh mu predloži kako da putuje a da ne skrene s pravog puta: dovoljno će biti da se na novom psu otvori rana i da on svakoga dana deluje na uzorak njegove krvi, kao što je činio sa psom na

Amariliju

, i Ferante će svakodnevno primati iste poruke koje je primao doktor Bird.

Krenuću odmah, rekao je Ferante; a na upozorenje ovog drugog da prvo moraju pronaći psa: "Imam ja drugu vrstu psa na brodu," uskliknuo je. Poveo je evnuha na brod; proverio je da li je neko od posade berberin, iskusan u puštanju krvi i sličnim radnjama. "Ja sam, kapetane," potvrdio je jedan koji beše utekao stotinama omči i hiljadama mučenja konopcem, "dok se gusarilo, posekao više ruku i nogu mojim kompanjonima nego što sam pre toga zadao rana neprijateljima!"

Kada je sišao u potpalublje, Ferante je lancima okovao Biskara za dve ukrštene motke, a zatim mu je, svojeručno, nožem duboko zasekao bedro. Dok je Biskara cvileo, evnuh je, krpom koju je potom ubacio u jednu vrećicu, pokupio krv koja je liptala iz rane. Potom je objasnio berberinu šta da radi kako bi ranu održavao otvorenom za vreme putovanja, a da ranjenik pri tom ne izdahne, ali ni da mu rana ne zaceli.

Posle ovog novog zločina, Ferante je izdao naredbu da se podignu jedra i pohita put Solomonovih Ostrva.

Nakon što je ispreo ovo poglavlje svog romana, Roberto oseti gađenje, beše umoran, on!, i slomljen od silnog napora koji su iziskivala tolika zlodela.

Tu stade, ne hoteći više da zamišlja nastavak, i namesto toga slovima zazva Prirodu da - kao majka koja želi da natera dete da spava u kolevci, i povrh njega razapinje platno i prekriva ga malenom noći - razastre veliku noć nad planetom. Molio je da noć, skrivajući sve od njegovog pogleda, primora njegove oči da se sklope; da, zajedno s tminom, nastupi tišina; i da, kao što s rađanjem sunca lavovi, medvedi i vukovi (kojima je, kao i lopovima i ubicama, svetlost mrska), hitaju da se sakriju u svoje jazbine po pećinama gde imaju utočište i slobodu, istovetno, a opet suprotno, netom što na zapadu nestane sunce, nestane i sav zveket i tutnjanje misli. Da u njemu, kada svetlost jednom umine, zamru duhovi koji su od svetlosti živeli i da nastupi spokoj i tišina.

Dok je duvao u uljanicu njegove ruke osvetli jedan jedini zrak mesečine koji je prodirao spolja. Iz njegove se utrobe, pa sve do glave, podiže neka izmaglica koja se spusti na kapke i sklopi ih, tako da se duh više ne bi pomaljao da kroz njih posmatra predmete koji mu odvlače pažnju. I nisu spavale samo njegove oči i uši, već i ruke i noge - sve osim srca, koje nikad ne počiva.

Spava li i duša u snu? Avaj, ne, ona bdi, samo što se povlači iza zastora i pravi pozorje: tada utvare lakrdijaši izlaze na pozornicu i igraju komediju, ali kao kad bi je igrala kakva trupa pijanih ili ludih glumaca, tako izobličene izgledaju figure, i čudnovata ruha, i sramotno držanje, neumesne situacije i preterani razgovori.

Kao kad isečemo stonogu na više delova, pa oni tako oslobođeni bezglavo trče svaki na svoju stranu, jer osim onog prvog, koji nosi glavu, drugi ne vide; i svaki deo, poput kakve gliste, odlazi na svojih pet ili šest nožica koje su mu preostale, i odnosi sobom onaj deo duše koji mu pripada. Tako je isto i u snovima, vidimo kako iz stručka nekog cveta niče vrat ždrala koji se završava glavom pavijana, sa četiri puževa roga koji bljuju vatru, ili kako niže usta nekog starca namesto brade buja paunov rep; dok su ruke nekog drugog tek izuvijane loze, a oči žišci u oklopu kakve školjke, ili nos svirala...

Stoga Roberto, koji je spavao, usni dalji tok Feranteovog putovanja, samo što ga je sanjao u ruhu sna.

Sna otkrovitelja, hoću da kažem. Kao da Roberto, nakon svojih razmišljanja o beskonačnim svetovima, nije više želeo da smišlja neki događaj koji se odvija u Zemlji Romana, već jednu stvarnu povest o jednoj stvarnoj zemlji, u kojoj je i sam živeo, osim što bi - kao što je Ostrvo bilo u bliskoj prošlosti - njegova povest mogla da se odvija u nedalekoj budućnosti u kojoj bi bila zadovoljena njegova čežnja za prostorima većim od onih na koje ga je njegov brodolom primoravao.

Ako je čitav događaj započeo uvodeći na pozornicu tipičnog Ferantea, Barjaktara iz

Hektomitova

, rođenog iz njegove srdžbe zbog nikad pretrpljene uvrede, sada je, nemoćan da podnese da gleda Drugoga pored svoje Lilije, preuzimao njegovo mesto i - pošto se usudio da se suoči sa njegovim mračnim mislima - priznavao bez okolišanja da je Ferante on sam.

Sada već sasvim uveren da bi svet mogao da se živi iz beskonačnih paralaksi, ako je prethodno bio izabrao da bude neuviđavno i radoznalo oko koje pomno promatra Feranteove postupke u Zemlji Romana, ili u prošlosti koja beše i njegova (ali koja ga je ovlaš dodirnula, a da on to nije ni primetio, uslovljavajući njegovu sadašnjost), sada je on, Roberto, postao Feranteovo oko. Hteo je da zajedno sa suparnikom uživa u događajima koje bi sudbina trebalo da nameni samo njemu.
Jezdila je dakle lađa, klizeći vodenim poljima, a gusari behu poslušni. Bdijući nad putovanjem dvoje ljubavnika, zadovoljavali su se otkrivanjem morskih nemani i, pre no što su se primakli obalama Amerike, ugledaše Tritona. Po onome što se videlo izvan vode, imao je ljudsko obličje, jedino mu ruke behu previše kratke spram tela: šake behu velike, kosa siva i gusta, a bradurina sve do pojasa. Imao je krupne oči i hrapavu kožu. Kada mu priđoše, pokaza se miroljubivim i krenu ka mreži. Ali čim oseti da ga vuku prema čamcu, pre no što se pokazao ispod pupka da otkrije ima li rep sirene, jednim jedinim udarcem razdera mrežu, i nestade. Nešto kasnije beše viđen kako se kupa u suncu na jednoj hridi, ali skrivajući i dalje donji deo tela. Gledajući lađu, mahao je rukama kao da tapše.

Po ulasku u Tihi okean, stigoše do nekog ostrva na kojem su lavovi bili crni, kokoške u vunenom ruhu, drveće cvetalo samo noću, ribe behu krilate, ptice s krljuštima, kamenje je plutalo po površini, a drvo potanjalo na dno, leptirovi blistali noću, vode opijale poput vina.

Na nekom drugom ostrvu videše dvore sagrađene od trulog drveta, premazane bojama neprijatnim za oko. Uđoše unutra, i nađoše se u jednoj odaji obloženoj gavranovim perjem. Na svakom zidu otvarala su se udubljenja u kojima su se, namesto kamenih poprsja, videli čovečuljci suvonjavog lica, koji su udesom prirode bili rođeni bez nogu.

Na jednom umazanom i prljavom prestolu sedeo je Kralj, na čiji znak rukom započe pravi pravcati koncert čekića, burgija koje su krckale po kamenim pločama i noževa koji su škripali po porculanskim tanjirima, a na taj zvuk iskrnuše odnekud šestorica muškaraca, sama kost i koža, nadasve odurnih sa svojim izobliličenim pogledom.

Ispred ovih se pojaviše žene, toliko debele da deblje ne mogaše biti: posle jednog naklona svojim pratiocima, otpočele su neki ples koji je isticao sakatost i izopačenost. Zatim uskočiše šestorica razmetljivaca koji kao da behu iz iste utrobe rođeni, toliko velikih noseva i usta, i tako grbavih leđa, da su pre sličili kakvim obmanama prirode nego živim stvorenjima.

Pošto još nisu čuli nijedne jedine reči, naši namernici, smatrajući da se na tom ostrvu govori neki jezik drugačiji od njihovog, pokušaše nakon plesa da postavljaju pitanja rukama i znakovima, što je sveopšti jezik kojim se može sporazumevati i sa Divljacima. No, čovek odgovori nekim jezikom koji je pre podsećao na izgubljeni Jezik Ptica, satkan od ćurlika i pijukanja, i oni ga razumeše kao da je govorio njihovim jezikom. Tako doznaše da se, dok na svim drugim mestima poštuju lepotu, u ovoj palati slavi jedino čudnovata neuobičajenost. I da su svašta morali da očekuju ako produže to svoje putovanje u zemlje gde je dole ono što je drugde gore.

Nastavljajući putešestvije, pristali su na treće ostrvo koje je delovalo napušteno, i Ferante se, sam sa Lilijom, zaputi ka unutrašnjosti. Dok su koračali, začuše nekakav glas koji ih je upozoravao da beže: beše to Ostrvo Nevidljivih Ljudi. U tom istom času oko njih je bila čitava gomila, i svi su upirali prstom u dva posetioca koji su se bez ikakvog srama izlagali njihovim pogledima. Taj narod je u stvari verovao da ako se izložimo pogledima postajemo žrtvom tuđeg pogleda i gubimo svoju vlastitu prirodu, pretvarajući se u premet samih sebe.

Na četvrtom ostrvu zatekoše nekog čoveka upalih očiju, prozuklog glasa, lica koje beše jedna jedina bora, ali zdrave boje. Brada i kosa behu mu nežni poput paperja, telo tako zgrčeno da kada je trebalo da se okrene, morao je čitav da se obrne oko sebe. I reče da mu je tri stotine četrdeset leta, i da je za to vreme tri puta obnovio svoju mladost, pijući vodu sa Izvora Boraksa koji se nalazi upravo u toj zemlji i produžava život, ali ne preko tri stotine četrdeset leta - stoga će uskoro umreti. I starac pozva putnike da ne traže izvor: živeti tri puta, postajući najpre dvostruka, a potom trostruka ličnost, beše uzrok goleme patnje, i na kraju više ne znaš ko si. I ne samo to: živeti iste boli po tri puta beše kazna, ali još veća kazna beše iznova živeti i iste radosti. Radost života rađa se iz osećanja da su i veselje i žalost kratkoga veka, i ne daj Bože da znamo da ćemo u večnom blaženstvu uživati.

Ali Svet Antipoda beše lep upravo zbog svoje raznolikosti, i brodeći još hiljadu milja, naiđoše na peto ostrvo, koje čitavo beše u uskiptelim baruštinama; a svaki je stanovnik provodio život na kolenima u posmatranju samoga sebe, držeći da onaj ko sebe ne vidi kao da i ne postoji, i da bi netom umrli, ako bi skrenuli pogled, uskraćujući sebi mogućnost da se vide u vodi.

Stigoše potom na šesto ostrvo, još zapadnije, gde su svi neprestance govorili među sobom, pri čemu je svako od njih pripovedao nekom drugom ono što on želi da ovaj bude ili čini, i obratno. Ovi ostrvljani su, u stvari, mogli da žive samo ako su pripovedani; a kad bi neki prestupnik pripovedao o drugima neprijatne povesti, primoravajući ih da ih žive, drugi ne bi više ništa pripovedali o njemu, i on bi tako umro.

No, njihova je nevolja bila da za svakoga smisle drugačiju povest: jer, doista, da su svi imali istu povest, ne bi više mogli da se razlikuju među sobom, zato što je svako od nas ono što su njegova zbitija stvorila. I eto zašto su napravili jedan veliki točak koji su zvali Cynosura Lucensis, podignut na trgu usred sela. On se sastojao od šest koncentričnih krugova koji su se okretali svaki za sebe. Prvi je bio podeljen na dvadeset četiri pregrade ili prozorčića, drugi na trideset šest, treći na četrdeset osam, četvrti na šezdeset, peti na sedamdeset dve i šesti na osamdeset četiri. U različitim pregradama, prema merilima koji Lilija i Ferante nisu mogli da dokuče za tako kratko vreme, behu ispisane radnje (kao ići, doći ili umreti), strasti (kao mrzeti, voleti ili mrznuti se), a potom načini, kao dobro i rđavo, tužno i radosno, i mesta i vremena, recimo, u svojoj kući ili mesec dana kasnije.

Okrećući krugove rađale su se povesti kao "otide juče u njegovu kuću i zateče svog neprijatelja kako se muči, i pruži mu pomoć", ili "spazi neku životinju sa sedam glava i ubi je". Stanovnici su tvrdili da s ovom napravom može da se napiše ili smisli sedam stotina i dvadeset dve milijarde različitih povesti, što beše dovoljno da se osmisli život svakog od njih u narednim vekovima. Što se Robertu svide, jer bi sebi mogao da napravi isti takav točak i da nastavi da smišlja

povesti, čak i ako bi na 2010-07-19 18:44 Читать похожую статью
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • © Помощь студентам
    Образовательные документы для студентов.